Prodaja na pijaci u problemu : Cene niže u marketima

Prodaja na pijaci poslednjih godina stagnira i sve je više preprodavaca umesto proizvođača koji prodaju svoju robu. Globalna kriza nikada nije prestala da uzima svoj danak. Inflacija je svakog dana prisutna a, cene su se od početka ratova, naročito nakon Covid-19 pandemije raštelovale.

Kuda vodi ovakvo svakodnevno poskupljenje robe i usluga, osobito na pijaci ?

Na to pitanje stalno pokušavaju da odgovore stručnjaci za ekonomiju, ali se kraj poskupljenju ne nazire.

Nekako paralelno sa tim, pokušaćemo da napravimo analizu pijačne prodaje i da sagledamo koliko je poljoprivreda i proizvodnja hrane ugrožena u Srbiji i zašto se cene robe podižu iz meseca u mesec.

Pijaca skuplja od supermarketa

Prodavci na pijaci u poslednje vreme stalno negoduju i žale se kako prodaja ne ide. Veliki deo robe se zbog toga skladišti, zamrzava, odmrzava i na tezgama nailazimo na robu veoma upitnog kvaliteta. Ako bi smo počeli razgovor sa prodavcem na pijačnoj tezgi, on bi odmah krenuo da objašnjava kako je roba zapravo jeftina, da se teško proizvodi i da se ne isplati proizvodnja hrane. Krajnji kupac je u najmanju ruku "odran" i sva skupoća pada na njegova leđa. Da li to zaista mora tako ?

Cena robe na pijaci veća nego u prodavnici

Kako je moguće da kilogram očišćenog lešnika na pijaci košta 2500 dinara, oraha 1200 dinara, kupusa za kiseljenje 120-140 dinara dok su cene u supermarketima sigurno niže za po 10-300 dinara ? U prodavnici zdrave hrane kilogram vrhunskog lešnika i oraha se pazari za barem 25-500 dinara jeftinije od onog na pijaci. Paradajz koji se u decembru prodaje na pijaci pod navodno "domaći, organski iz bašte" je u stvari prskani, neorganski i preskup. Čeri po ceni od 1000 dinara za kilogram je čist bezobrazluk.

Kafa poskupela ali najviše u Srbiji

Čim se spomene poskupljenje u EU, prva je Srbija ta koja troduplira sve cene jer direktno zavisi od uvoza. Međutim, nema ni govora o tome da je realna cena poskupela dovela do nekoliko puta veće marže jer nije potražnja tolika nego je marketing napumpao cene kao osiguranje.

Srpska politika na relaciji kupujem prodajem odnosa - Manje da radimo i manje da prodamo ali skuplje ali zato zaradimo isto kao kada više radimo i više prodamo jeftino.

Kafa u zrnu za kafe aparate - ekspreso nan pijaci se od 2023 kada se mogla naći za 1300 dinara evo za godinu dana popela na 1600-1700 dinara za kilogram. Jeste, evidentno je da je i u okruženju došlo do skoka cena ali ovakvo megalomansko i bezobrazno dranje naroda prevazilazi sve norme kaže Milica koja distribuira i prodaje najbolju kafu na pijacama. Nabavka je skupa, ugradnja je poveća i eto velike cene.

Kako se isplati dobavljaču supermarketa da robu nabavi na kvantaškoj pijaci ili je čak uveze iz EU a našem prodavcu na pijaci se ne isplati ? Ispada stvarno da je pijaca skuplja i to podosta nego market. Očigledno je da zbog toga kupci zaobilaze pijacu i onda obilaze veće supermarkete i robu kupuju na akciji, popustu ... pa i na odloženo štona pijaci nije moguće.

Razloga je nekoliko za ovakvo loše stanje u srpskoj ekonomiji barem u segmentu pijačne prodaje. Ovo ili vodi u gašenje pijace kakve znamo do sada ili se mora povesti ozbiljna polemika o tome da je slobodno tržište ipak opasno po džep svakog građana ove zemlje.

Gde su nestali proizvođači-prodavci na pijaci

Jedan pravi srpski proizvođač iz okoline Leskovca tvrdi da on robu isključivo plasira velikim srpskim supermarketima preko menadžera koji te poslove obavlja. Nema troškove dostave, a jedina obaveza je da roba bude sveža do trenutka primopredaje. Dalje ta roba ide u hladnjače ili se direktno vozi do tezge, zavisno od sezone i stanja tržišta.

Miloš Aleksić iz okoline Varvarina kaže da je njegova proizvodnja stabilna, ispod plastenika + mreža za zasenu na preko 3 hektara uglavnom povrće i nešto malo voća. Isplati se jedino preprodaja, ali pošto je sve manje dobre robe u ponudi, mnogi kupci se okreću u traženju ponude povrća i voća direktno od prodavca na selu. E, sad, da li je to prava organska proizvodnja ili ne bog sveti zna, kaže ovaj mladi agronomski stručnjak za Kupujemprodajem.org.

Nije isplativo da robu dovozimo lično u Beograd iako znamo da je na pijacama poput: Kalenić, Đeram, Cvetkova pijaca, Palilula - Bajlonijeva pijaca velika potražnja za robu s juga Srbije. Zato se tu nameću matarpazi (preprodavci) i onda cena može da ide koliko hoćeš gore, sve dok to ima neko da plati.

A da li je jeftinija roba na pijacama na jugu Srbije ? Pa i nije, recimo Leskovačka i Niška pijaca, Paraćinska i Kruševačka, Pirotska, Zaječarska ... drže cene kao da se prodaje u Beogradu ili Novom Sadu.

Zašto je povrće i voće jeftinije u supermarketu

Voće i povrće su među prvim kada uđete u Maxi, Idea, DIS, Roda, Aroma, Šumadija Market ... itd. Baš zato su nam i cene naročito zanimljive.

Gore smo već napomenuli da postoji problem u ponudi, dok je potražnja velika. I sve dok ljudi tradicionalno ne zamene ciljanom kupovinom, stvari neće da se promene. Do tada će se džepovi preprodavaca na pijacama puniti, potrošača prazniti. Tu već nema leka, kaže prof.dr. Mladen Petković, stručnjak za ekonomiju. Takođe, ističe da sve dok je konkurencija na niskom nivou, od pada cena nema ništa. Pa da li zaista nema konkurencije ? Ima, iako je Srpsko tržište malo, ali sa dolaskom rusa, ukrajinaca ... itd, cene su se podigle na viši nivo i treba vremena da padnu. S druge strane, niko ne može da predvidi da neće doći do većeg pogoršanja ekonomskih prilika. Tu nema garancije, jer iako je cena benzina i dizela na pumpama stabilna već godinu i jače, niko se nije usudio da prizna da to nije istina ili laž da je najveće poskupljenje zapravo poteklo zbog veće cene energenata. Pa i drva i pelet su pojeftinili u 2024-oj i opet ništa. Ali zato paprika, kupus, zeleniš, karfiol, južno voće i kozmetika drže cenu i cena raste i dalje. U Rodi smo uslikali Nivea Roll-on za 450 dinara, koji košta 250 dinara u Minhenu.

Ko formira cene na pijaci

Cene na pijaci to jest na tezgama se formiraju na osnovu zakona o najjeftinijem i najskupljem dnevnom traženom artiklu. Sve zavis od sezone i poznato je da ako vam treba crvena domaća paprika zimi, ista mora biti iz hladnjače i njena cena je visoka 400-500 dinara po kilogramu. Troškovi skladištenja takođe ulaze u konačni zbir i formiranje cena. Možda nismo u pravu ali, ako je na Mirijevskoj pijaci neko stavio da je najskuplji kupus 100 dinara, ovi koji bi ga  prodali za 60-80 dinara ne mogu jer mora da vlada zdrava konkurencija. Zdrava hrana je u najmanju ruku nezdrava konkurencija, jer jedino zdravo možete pronaći ne na pijaci već direktno kod seljaka - zemljoradnika - ratara na selu, i to bi se moglo smatrati fer i poštenom kupovinom.

Sva ostala prodaja od ruke do ruke se smatra čistim lopovlukom - tako bar kažu ekonomski stručnjaci, samo što oni to ne nazivaju lopovlukom već da neko želi da ušićari, da se snađe pa zavrne, da prevari cenu, da obrne pare, da opere novac - pranje novca je super stvar, da zaradi po principu "lezi lebu da te jedem".

Šta dalje da pričamo ?

Da li vi imate neko svoje iskustvo ili komentar u vezi teme o kupovini i prodaji na pijaci ?